Do decembra 2024. godine deset učesnika_ca Kosovo-Srbija istraživačkog viziting programa završilo je svoje istraživačke projekte. Ovaj program je okupio pet istraživača_ica iz Srbije i pet sa Kosova s ciljem da se unapredi regionalna saradnja i kreira platforma za pojedince_ke motivisane da istražuju odnose između dva društva. Obrađene teme uključuju kulturno nasleđe, suočavanje sa prošlošću, društveno angažovanu umetnost, nacionalizam u muzici i pop kulturi i druge.
U junu 2024. godine, u okviru programa, grupa iz Srbije posetila je Prištinu i Gračanicu, dok je grupa s Kosova posetila Beograd. Tokom ovih poseta, istraživači_ce su se susreli sa predstavnicima_cama preko 20 organizacija, univerzitetskim profesorima_kama, aktivistima_kinjama i umetnicima_cama. Imali_e su priliku da razgovaraju sa akademicima, kulturnim radnicima_cama i aktivistima_kinjama poput Jelene Lončar, Idra Seferija, Jete Xharre, Vladimira Arsenijevića, Vese Qene, Siniše Volarevića, Mile Mihajlović, Envera Petrovcija, Shpetima Selmanija i Visara Krushe.
Istraživači_ke su takođe posetili_e brojne organizacije, uključujući Fond za humanitarno pravo, Inicijativu mladih za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), Krovnu organizaciju mladih Srbije (KOMS), Regionalnu kancelariju za saradnju mladih (RYCO), Centar za evropske politike (CEP), BIRN Kosovo, Kosovo 2.0, Institut Musine Kokalari, Qendra Multimedia, Artpolis, Integra, Oral History Initiative, Foundation 17, Civil Rights Defenders i mnoge druge.Ove posete su postavile temelj za istraživačke radove učesnika_ca, koji_e su tokom narednih meseci razvijani i finalizovani. Ispod možete pronaći biografije učesnika_ca programa i linkove ka njihovim završnim istraživačkim radovima:
Nemanja Kidžin, Beograd, Srbija
Nemanja Kidžin je doktorand psihologije na Univerzitetu u Beogradu i istraživač-saradnik na Institutu za psihologiju u Beogradu. Primarno se bavio psihološkim uticajem glume na empatiju, ličnost i disocijativna iskustva, iako je njegova oblast istraživanja šira i obuhvata proučavanje glume i pozorišta iz različitih perspektiva društvenih nauka. U ovom projektu, Nemanja je istraživao rad pozorišnih glumaca i glumica, kao i organizacija sa Kosova i iz Srbije koje se bave društveno angažovanim temama u svom umetničkom radu. S obzirom na istoriju saradnje društava iz Srbije i sa Kosova, Nemanjina tema istraživanja bila je usmerena na to kako ta saradnja izgleda, koji su njeni ciljevi i koji su njeni efekti. Umetničke i nevladine organizacije iz obe sredine ostvaruju plodonosnu saradnju, koja se izdvaja u odnosu na političku klimu ignorisanja i izolacije u kojoj deluju. Zajednički projekti na kojima rade, bez obzira na političke granice, popunjavaju vakuum u komunikaciji i imaju emancipatorski efekat na društvo. Politički i društveni kontekst u kojem stvaraju ima višestruku funkciju. S jedne strane, predstavlja ograničavajući faktor i prepreku ka većim postignućima, dok je, s druge strane, priznanje političkih struktura jedan od glavnih ciljeva njihovog rada.
Njegov rad možete preuzeti OVDE.
Albulena Mavraj, Priština, Kosovo
Albulena Mavraj je novinarka sa iskustvom, pretežno u štampanom novinarstvu, koja se kroz svoj rad fokusira na ekonomska i politička pitanja. Diplomirala je novinarstvo na Univerzitetu Hasan Priština, a takođe je završila i master studije iz masovne komunikacije i novinarstva. Albulena je bila dobitnica stipendije Evropske unije i učestvovala je u ERASMUS programu, gde je pohađala jedan semestar na NLA koledžu u Norveškoj u okviru programa Globalno novinarstvo. Njeno istraživanje ima za cilj da dublje istraži ekonomsku saradnju između Kosova i Srbije, s posebnim naglaskom na politike i statistike uvoza i izvoza. I pored tekućih političkih izazova sa kojima se Kosovo i Srbija suočavaju na svom putu ka miru, trgovina između dve zemlje ostaje najznačajnija u smislu izvoza i uvoza. Albulena je koristila kvalitativni pristup u svom istraživanju, sprovodeći intervjue sa relevantnim akterima sa Kosova i iz Srbije.
Njen rad je objavljen na portalu BuletiniEkonomik, dok PDF možete preuzeti OVDE.
Nevena Rudinac, Beograd, Srbija
Nevena Rudinac je istraživačica i aktivistkinja, posebno zainteresovana za temu suočavanja s prošlošću. Radi u Inicijativi mladih za ljudska prava u Srbiji, gde učestvuje u razvoju Programa tranzicione pravde. Diplomirala je i masterirala psihologiju na Univerzitetu u Beogradu, a trenutno je na master studijama političkih nauka na Fakultetu za medije i komunikacije. Njen rad se bavi spornim kolektivnim sećanjima na rat na Kosovu, naročito razlikama u narativima kosovskih Albanaca i Srba. U radu se ističe kako kolektivna sećanja oblikuju politički interesi i koliko su važna za izgradnju nacije, te ne izneneđuje da kosovski Albanci rat vide kao „oslobođenje,“ dok ga kosovski Srbi doživljavaju kroz prizmu „žrtve.“ Pored toga, u radu se ilustruje kako aktivisti_kinje koji_e se zalažu za suočavanje sa prošlošću osporavaju ove dominantne narative, neretko podržane od strane političkih elita, dajući glas marginalizovanim grupama, žrtvama seksualnog nasilja i antiratnih pokreta. Istraživanje naglašava izazove sa kojima se aktivisti_kinje suočavaju u pokušaju da promene duboko ukorenjena sećanja na rat, koja su neraskidivo povezana s ličnim i političkim identitetima.
Njen rad možete preuzeti OVDE.
Merita Hasani, Mitrovica, Kosovo
Merita Hasani je pravna stručnjakinja iz Mitrovice sa bogatim iskustvom kao pravna asistentkinja i istraživačica. Ima iskustvo u oblasti tranzicione pravde u vezi sa konfliktom između Kosova i Srbije, a aktivno se bavi i zagovaranjem za unapređenje položaja žena na Balkanu. U proteklih pet godina posvetila se promociji rodne ravnopravnosti i socijalne pravde kroz aktivizam i volonterski rad. Merita je završila praksu u Centru za humanitarno pravo u Beogradu, stekavši uvid u ljudska prava i pravno zagovaranje. Njen istraživački rad ispituje pravne izazove sa kojima se suočavaju Srbi sa Kosova, naročito u vezi sa pravima na državljanstvo, i analizira kako ovi izazovi utiču na mir i sukobe u regionu. Cilj joj je da pruži dublje razumevanje ljudskih priča mimo pravnih pitanja, naglašavajući značaj rešavanja nepravdi i podsticanja dijaloga i pomirenja u istorijski kompleksnom regionu.
Njen rad možete preuzeti OVDE.
Katarina Mladenović, Beograd, Srbija
Katarina Mladenović je završila osnovne studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na smeru Menadžment i produkcija radija, pozorišta i kulture, i master studije Scenske arhitekture i dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Učestvovala je u produkciji različitih kulturnih projekata u Srbiji, nakon čega je nastavila obrazovanje u Indoneziji, gde je 2023. diplomirala na master studijama antropologije na Univerzitetu Gadjah Mada sa istraživačkim fokusom na antropologiju prostora i nasleđa kulturnih pejzaža. U ovom projektu, njeno istraživanje fokusira se na preplitanje nacionalnog identiteta, pripadnosti i emocionalnih pejzaža postkonfliktnih društava u kontekstu Srbije i Kosova. Katarina proučava kako istorijski narativi, kolektivna trauma i prošli sukobi održavaju nepoverenje i otežavaju napore ka pomirenju. Njeno istraživanje se fokusira na krize identiteta, posebno na to kako strah od „drugog“ oblikuje nacionalni identitet i geopolitičke odnose između Srbije i Kosova. Takođe ispituje uticaj kulturnog značaja, teritorijalnih veza i istorijskih mitova na nacionalni ponos i kolektivno sećanje, što značajno utiče na trenutne odnose između ova dva društva.
Njen rad možete preuzeti OVDE.
Butrint Avdyli, Peć, Kosovo
Butrint Avdyli je novinar iz Peći. Završio je studije na Univerzitetu za biznis i tehnologiju u Prištini, a potom je upisao i master studije na AAB koledžu. Od 2016. godine, Butrint radi za Telegrafi, onlajn medijski portal na Kosovu, prvobitno kao novinar, a trenutno kao urednik. Tokom svoje karijere, Butrint je obavio brojne intervjue sa značajnim ličnostima i pokrivao važna pitanja vezana za kulturu, umetnost, mlade, kao i za ekologiju i zdravstvo. Dobitnik je dve prestižne nagrade: Nagrade za najbolju video priču na novinarskom takmičenju koje su organizovali RYCO i Dojče Vele 2023. godine, kao i Nagradu za medije na Kosovu, koju dodeljuje Platforma za izgradnju poverenja, organizovana od strane UNMIK-a, koja prepoznaje njegov izuzetan doprinos novinarstvu. Pored svog novinarskog rada, Butrint je 2024. godine dao doprinos RYCO mreži proizvodnjom nekoliko članaka za platformu Hajde. Bio je nagrađen sa dve novinarske stipendije koje su dodeljene od strane CBM-a i USAID-a Kosovo. U svom istraživanju, Butrint je želeo da istakne dostignuća albanskih umetnika_ca u živopisnoj kulturnoj sceni Beograda, s posebnim osvrtom na zaostavštinu glumca Bekima Fehmiua. Centralni deo njegove analize činili su detaljni intervjui sa relevantnim kulturnim akterima koji su bili upoznati sa nasleđem postjugoslovenske filmske i pozorišne scene.
Njegov rad objavljen je na portalu Telegrafi. Njegov rad možete preuzeti OVDE.
Anđelija Stanimirović, Niš, Srbija
Anđelija Stanimirović je diplomirala komunikologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Trenutno na Fakultetu političkih nauka u Beogradu pohađa master studije na modulu Izbori i izborne kampanje. Oblast njenog akademskog interesovanja obuhvata proučavanje raznih oblika propagande, procese formiranja identiteta, kao i političke ideologije. U svom istraživanju, Anđelija analizira prisutnost nacionalizma u javnom diskursu i popularnoj muzici, kao i kako se identiteti formiraju pod uticajem propagandnih narativa i političkih kampanja, posebno među mladima. Rad na osnovu terenskog i teorijskog istraživanja identifikuje brojne primere štetnih narativa koji mogu doprineti raspirivanju sukoba između zajednice Srba i Albanaca na teritoriji Kosova. Mladi predstavljaju posebno ranjivu kategoriju za takve primere, kao grupacija u specifičnoj životnoj dobi u kojoj se formiraju stavovi i identiteti. Tako često upravo oni postaju glavni učesnici međuetničkih incidenata.
Njen rad možete preuzeti OVDE.
Azem Deliu, Priština, Kosovo
Azem Deliu ima diplomu iz albanske književnosti sa Univerziteta u Prištini i radi kao izvršni kreativni direktor u Horizon Plus. Azem je nagrađen prestižnom nagradom za istaknute studente za svoju prvi zbirku pesama „Sahrana kiše“ (2013). Njegov prvi roman „Nelegalni poljupci“ (2016) postao je nacionalni bestseler i već je preveden na engleski jezik. Interesovanje za autora raste i u drugim zemljama. Francuski mediji su ga opisali kao „velikog autora iz male zemlje“ i „novu zvezdu evropske književnosti“. Njegov roman „Zapisi crva Smolinskog“ preveden je na srpski, bugarski, makedonski i turski jezik i bio je u užem izboru za Nagradu Evropske unije za književnost 2020. godine. Azem je imao za cilj da analizira uličnu umetnost i navijanje sportskih navijačkih grupa u Srbiji, kako bi se osvrnuo na poruke s “druge strane,” kao i na poruke iz navijačkih grupa i njihovih kolektivnih identiteta. Azem je koristio tehnike komparativne književnosti kako bi uporedio intertekstualnost, interkulturalnost, sfere uticaja i odnose između izraza prošlosti i sadašnjosti, kao i projekcije koje neki od tih sfera imaju na budućnost. Ove refleksije su napisane u formi narativnog eseja.
Njegov rad možete preuzeti OVDE.
Uroš Popadić, Beograd, Srbija
Uroš Popadić je doktorand političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, sa fokusom na studije mira i bezbednosti, gde istražuje ulogu EU u izgradnji mira na Zapadnom Balkanu. Na fakultetu je angažovan na projektu Centra za studije mira (Balkanski indeks mira) i Centra za međunarodnu bezbednost. Predsednik je Istraživačkog foruma u Evropskom pokretu u Srbiji, gde je takođe deo projekta Evropskog instituta za mir, koji se bavi regionalnom saradnjom i pomirenjem. Uroš je objavio dve knjige u Evropskom centru za mir i razvoj, kao i nekoliko naučnih članaka. Uroš je istraživao kako kultura i međukulturna saradnja mogu doprineti pomirenju, kroz analizu napora za izgradnju mira među kulturnim organizacijama i organizacijama civilnog društva u Beogradu i Prištini. Njegovo istraživanje temeljilo se na intervjuima koji su bili zasnovani na teorijama socijalnog identiteta i kulture mira. Fokusirao se na način na koji se ideje, narativi, identiteti i koncepti doživljavaju u popularnoj mašti, posmatrajući ih kroz prizmu potrage za zajedničkim evropskim identitetom. Pronašao je mnoge sličnosti osobine između dve zajednice, sa zajedničkim interesovanjem za saradnju u oblastima umetnosti i kulture. Takođe, došao je do zaključka da obe zajednice imaju iste strahove i brige u vezi sa političkim pomirenjem, pri čemu negativna zvanična retorika šteti međusobnom miru.
Njegov rad možete preuzeti OVDE.
Albina Kastrati, Podujevo, Kosovo
Albina Kastrati je mlada novinarka sa iskustvom u aktivizmu i odnosima između Kosova i Srbije. Ima diplomu iz novinarstva sa Univerziteta u Prištini i radila je u Gazeti 10, a bila je i na praksi u Dojče Vele. Pored toga, završila je osmomesečni staž na Radiju Slobodna Evropa, a trenutno je angažovana u BIRN-u. Zahvaljujući angažmanu na portalu Balkanska tranziciona pravda, unapredila je veštine istraživačkog i kreativnog pisanja, kao i razumevanje regionalnih pitanja. Posvećena je novinarskom integritetu, i koristi istraživanje, pripovedanje i kulturne uvide kako bi informisala i osnažila svoje čitaoce_teljke. Njeno iskustvo na Radiju Slobodna Evropa dodatno je razvilo njene kompetencije, naglašavajući posvećenost preciznom i etičkom novinarstvu. Njeno istraživački rad u okviru Heartefact-a fokusira se na složenu dinamiku integracije i identiteta na Balkanu, posebno među albanskom i srpskom zajednicom. Kroz lične priče i iskustva istražuje izazove integracije, suočavajući se sa kulturnim razlikama, istorijskim tenzijama i nesporazumima između asimilacije i integracije.
Njen rad možete preuzeti OVDE.
Ovaj program je realizovan u okviru projekta „Unapređenje prekogranične saradnje i društvenog angažovanja na Zapadnom Balkanu,“ koji Hartefakt sprovodi uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).