U nedelju, 27. novembra, na II Sednici kućnog saveta, ugostili smo glumicu Vanju Ejdus. Neposredni razlog su nagrade koje je Vanja primila tokom prošle nedelje: za najbolju glumicu na festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ i „Raša Plaović“ za najbolje glumačko ostvarenje na beogradskim scenama u prošloj sezoni. Nagrade je primila za ulogu Aleksije Rajčić u predstavi „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ koja se često u javnosti naziva „ženskom predstavom“. S Vanjom smo hteli da porazgovaramo o tome zašto i kako neke predstave dobiju epitet „ženskih“ i šta bi bila suprotnost tome:
„Kad je naslovni lik muško, to nije muška tema. Naprimer, Otelo, tu je tema ljubomora. Čak ni za Antigonu se ne kaže da je ženska predstava iako je žena glavni lik. Izgleda da one predstave koje se bave problemom žena u muškom svetu dobiju taj naziv. Kao Aleksija, koja je naučila da čeka, da ceo život provede čekajući. Ali Aleksija je odlučila da to preseče, da uradi nešto za sebe, da prekine matricu. To jeste ženska tema.“
Vanja nam je pričala i o igranju predstave na ovogodišnjem Bitefu i reakcijama: „Zaprepastilo me, bile su i ugledne nemačke kritičarke. Jedna od njih je posle rekla da ne razume o čemu je predstava. Ja objašnjavam da je o partijarhatu. A ona pita da li to postoji u Srbiji? I dalje ne mogu da shvatim zašto mi je to rekla. Slučajno sam ovih dana gledala dokumentarac o Vudi Alenu i ćerki. Imaju dokaze, postoje snimci, mi sve to gledamo i vidimo da niko ništa. On je bio moćniji, niko mu nije sudio. Kako je to staromodna tema?“
Pitali smo Vanju i može li se Aleksijino čekanje odnositi i na čekanje glumica da odigraju velike ženske likove: „Ako posmatramo glumca kao izvođača koji čeka da bude pozvan, onda da. Ali nisu više tako striktno podeljene uloge. Mislim da glumci ne treba da čekaju da budu izabrani, da mogu da budu autori, da se udružuju, da predlažu. Da sedim i čekam, ne mogu to više da podnesem.“
Kada su joj uručili nagradu na sceni Narodnog pozorišta, Vanja je u svom govoru pomenula i to da je njeno intimno osećanje da je prostor za umetnost sve manji. Moderator sednice Patrik Lazić pitao ju je da to objasni: „Gledalac je zbunjen, puno je sadržaja na mrežama, pažnja se skraćuje. Toliko serija, filmova. Ne znam koliko ljudi imaju potrebu da idu u pozorište. Pozorište sve više podleže tržištu, tome da li je puna sala, da li je glumac poznat. Uznemirava me da pozorište podilazi najširem ukusu. U toj trci za publikom, pozorište sve više postaje to. Sada, više neko ikada, pozorište mora da pronađe svoj put do gledaoca.“
Ceo snimak lajvstrima možete da pronađete na našem Facebooku. Sledeća Sednica zakazana je za nedelju, 11. decembar u 12 h. Program možete pratiti uživo u Hartefakt Kući (Bulevar Despota Stefana 7) ili putem lajvstrima na našim kanalima.