„Tell me about a complicated man, Muse“ prvi je stih teksta koji je inspirisao novu filmsku „Odiseju“, a kom, u poslednjoj epizodi Heartefactovog podcasta Zadovoljstvo u tekstu, Biljana Srbljanović i Vladimir Cerič govore. Pričamo o Odiseju kao „komplikovanom čoveku“ kako epitet „polytropos“ prevodi prva žena koja je Odiseju prevela na engleski – Emili Vilis, što nas, na keca, podseća na fenomen „Difficult man-a“ kako se, dvehiljaditih, definisala pojava Tonija Soprana, Dona Drejpera, Voltera Vajta i sl. u istoimenoj knjizi Breta Martina koji je opisao, ako ne definisao, muške antiheroje prestižne televizije na koje se naslanja i ovaj novi Nolanov Odisej, čovek „mnogih preokreta“ (u zvaničnom prevodu „dovitljivca“) kome je posvećen novi blokbaster film pod nazivom „Odiseja“. 

Upozoravamo vas da naš razgovor u ZUT-u traj više od polovine trosatnog filma koji smo gledali zasad samo jednom, ali nameravamo da sa raznom decom, kojoj je, kako Keller tvrdi, ovo ostvarenje zapravo i namenjeno, gledamo još mnogo puta, tako da možda snimimo i nastavak diskusije o: svrsishodnosti tehnike IMAX-a, sinematik hororu kao krovnoj definiciji makar pola filma, o opijumu, ptsd-ju veterana raznih ratova, Nolanu koji se klanja Adornovom uništenom čoveku, o Penelopi i njenom glasu, o Zendeji i njenim grimasama, o Lupiti kao lepoj Jeleni i Klitenmnestri, o Agamemnonu kao Dart Vederu, Trojanskom konju kao skladištu ekskremenata, o povratku ratnika i Grčkoj bronzanog doba poštedjenoj istine o robovima i nasilnim smrtima, o telesnom hororu i ograničenom polju očišta i o činjenici da je Kristofer Nolan – Volt Dizni ovog veka, pričamo skoro dva sata u ZUT-u posvećenom „Odiseji“ i našim utiscima o njoj.

Lajkujte, šerujte, komentarišite i šaljite, čekali smo ovu diskusiju godinu dana, dragi slušaoci NAVALITE.