U okviru drugog kruga Kosovo-Srbija fellowship programa, Hartefakt je odabrao šest istraživača_ica koji_e će istražiti nove i konstruktivne narative o odnosima Kosova i Srbije, od pitanja jezika i prevoda, do obrazovanja, dijaloga između Beograda i Prištine, procesa normalizacije i drugih značajnih političkih i društvenih tema. Tokom tri meseca istraživanja, učesnici_ce će provesti po jedan mesec u Beogradu ili Prištini. Tokom programa, imaće priliku da utiču na dominantne narative i ponude nove perspektive javnosti o temi njihovog istraživanja.
Izabrani učesnici_e, njih četvoro sa Kosova i dvoje iz Srbije su:
MILOŠ PAVKOVIĆ (Beograd), istraživač u Centru za evropske politike u Beogradu, želi da analizira različite narative u vezi sa dijalogom između Beograda i Prištine i procesom normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Osnovna hipoteza sugeriše postojanje dva različita narativa o dijalogu i očekivanim ishodima među različitim akterima na Kosovu i u Srbiji. Većina aktera na Kosovu posmatra dijalog kao integralni deo izgradnje države i očekuje međusobno priznanje kao vrhunac procesa normalizacije. Zvanični narativ Srbije je da je okvir za dijalog postavljen Rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a 1244 iz 1999. godine koja ne dovodi u pitanje suverenitet Srbije nad Kosovom.
Ključne reči: Dijalog Beograd-Priština, zvanični narativi
SADIE SUHODOLLI (Mitrovica), poznata kao Tadi, je multidisciplinarna umetnica i aktivistkinja. Njena namera je da istraži jezičku tranziciju koju su doživeli mladi Albanci_ke na Kosovu koji su ušli u obrazovni sistem kasnih devedesetih ili posle rata. Njen fokus je na praksama prevoda i praznini koja je nastala nakon prelaska sa srpskog na albanski jezik. Istraživanje ima za cilj da proceni potencijal za pomirenje između jezika i proizvodnju novih prevoda ključnih tekstova o krizi na Kosovu, konfliktu, ljudskim pravima i tranzicionoj pravdi, koje su napisali istaknuti intelektualci_ke na srpsko-hrvatskom i albanskom jeziku.
Ključne reči: jezik, prevod, književnost
VISAR XHAMBAZI (Priština), urednik i menadžer projekata u Sbunkeru, želi da istraži alternativne perspektive na rešavanje konflikta kroz takozvanu Track Two diplomatiju, usvajajući pristup od baze prema vrhu (bottom-up). Track Two diplomatija se razlikuje od tradicionalnih diplomatskih metoda uključivanjem nezvaničnih predstavnika sukobljenih strana, uključujući uticajne nevladine aktere i zainteresovane strane. Iako nije inherentno efikasnija od Track One diplomatija, ako se integriše sa tradicionalnim pristupima, Track Two diplomatija ima potencijal da poboljša izglede za postizanje željenih rezultata u rešavanju konflikta.
Ključne reči: Track Two diplomatija, rešavanje konflikta
HRISTINA MIKIĆ (Beograd), voditeljica istraživanja i razvoja na Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije, ima za cilj da proceni ekonomsku saradnju i odnose u kreativnim industrijama između Srbije i Kosova kroz analizu mera kulturne politike i njihovih efekata na uslove saradnje i kulturnu raznolikost. Prema Hristininoj oceni, kulturna saradnja između Srbije i Kosova je osetljivo pitanje praćeno otporom koji datira od početka veka. Nastojanja da se uspostavi regionalno tržište kreativne industrije i zajednički kulturni prostor na Zapadnom Balkanu, prepoznavanjem Srbije i Kosova kao nezavisnih kulturnih teritorija, započela su sa početnom podrškom međunarodne zajednice ka nezavisnosti Kosova.
Ključne reči: kreativno preduzetništvo, kreativna ekonomija, tržište kreativnih industrija
ISMAIL MYRSELI (Prizren), umetnik i kulturni radnik, istražuje alternativnu muzičku scenu na Kosovu i u Srbiji, nudeći sveobuhvatnu analizu subkulture i njenog značaja. Njegovo istraživanje će uključivati participativno posmatranje, intervjue, analizu dokumenata, video radove i kolektivno stvaranje zina. Takođe, Ismail će ispitivati društvene, političke i ekonomske faktore koji utiču na razvoj scene i njen širi društveni uticaj. Fokusirajući se na pojavu alternativnih muzičkih scena na Kosovu i u Srbiji tokom protekle dve decenije, studija će imati za cilj identifikaciju sličnosti i razlika među njima.
Ključne reči: alternativna muzička scena, noćni život, kulturna saradnja
ADEA BATUSHA (Priština), istraživačica sa master diplomom iz sociologije obrazovanja sa Univerziteta Uppsala u Švedskoj, planira da istraži društvenu koheziju u školama u blizini kosovsko-srpske granice, posebno u Kamenici, Gjilanu, Bujanovcu i Preševu. Osnovni cilj njenog istraživanja je da otkrije nijansirane situacione uslove koji proizilaze iz jedinstvenog geografskog položaja škola na raskrsnici istorijskih i geopolitičkih uticaja. Njeno istraživanje će pokušati da osvetli specifičnu ulogu koju pogranični gradovi igraju u oblikovanju obrazovnog pejzaža i istraži kako se oblikuju međuetnički odnosi, identifikujući metode za izazivanje štetnih narativa ugrađenih u obrazovni sistem.
Ključne reči: obrazovanje, pogranični gradovi, međuetnički odnosi.
Ovaj fellowship program se sprovodi u okviru projekta „Unapređenje prekogranične saradnje i društvenog angažovanja na Zapadnom Balkanu“ uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju.