Zbog velikog interesovanja, Hartefakt fond je doneo odluku da produži rok za slanje drama za Konkurs za najbolji savremeni angažovani dramski tekst.
Zainteresovani pisci imaju još vremena i novi rok za slanje radova je 31. oktobar 2022. godine.
Nezavisna regionalna kulturna organizacija Hartefakt, sa sedištem u Beogradu, raspisuje jedanaesti KONKURS za najbolji savremeni angažovani celovečernji dramski tekst na srpskom, hrvatskom, bosanskom, slovenačkom, makedonskom ili crnogorskom jeziku.
Pravo učešća na konkursu imaju autori i autorke sa prebivalištem na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Makedonije, Kosova i Srbije.
Žiri u sastavu Vedrana Božinović (glumica i dramska autorka), Biljana Srbljanović (dramska autorka) i Novica Antić (prevodilac i upravnik Ateljea 212) doneće odluku o pobedničkom tekstu i sačiniti uži izbor od pet najuspešnijih tekstova.
Osvajanje prvog mesta na konkursu podrazumeva dodelu novčane nagrade, a u nagradu je uključen i otkup autorskih prava za premijerno izvođenje pobedničkog komada u produkciji Hartefakta u jednom od regionalnih pozorišta. Hartefakt se obavezuje da će, u elektronskoj formi, objaviti zbirke sa pet dramskih tekstova koji uđu u uži izbor konkursa. Pored toga, Hartefakt će učestvovati u promociji najuspešnijih dramskih tekstova sa konkursa.
Konkurs je otvoren do: 23.05-31.10. 2022. godine.
Rok za donošenje odluke žirija: decembar 2022. godine.
PRAVILA KONKURSA
Osnovni kriterijumi prilikom odlučivanja žirija će biti umetnička vrednost i društvena angažovanost. Dramski tekstovi koji svojom porukom na bilo koji način podstiču nasilje, versku i nacionalnu netrpeljivost, kao i diskriminaciju po bilo kom osnovu, neće biti razmatrani kao potencijalni kandidati za nagradu.
Pravo učešća na konkursu imaju samo originalni, do sada neobjavljivani i neizvođeni radovi.
Pobednički tekstovi prethodnih konkursa su sada već poznate drame Olge Dimitrijević „Radnici umiru pevajući“, Doruntine Bashe „Prst“, Vesne Perić „Šta je ona kriva nije ništa ona kriva“, Mirze Skenderagića „Probudi me kada završim“,„Ovaj će biti drugačiji” Staše Bajac, „Muškatle mogu preživeti sve”, autorke Ive Brdar, „Poslednji afterparti” Dina Pešuta, „Bordel Eden” Benjamina Bajramovića i „Prozor” Katarine Nikolić .
Kao posebne odlike teksta žiri će ceniti originalnost, savremenu formu i hrabrost mladih autora/ki da se u dramskoj formi suoče sa nekim od mnogobrojnih problema našeg društva.
PRIJAVLJIVANJE
Prijavljivanje na konkurs vrši se elektronskim putem. Nepotpisana verzija teksta u jednom primerku sa šifrom drame u .pdf formatu podnosi se na ovom linku. Zarad obezbeđivanja anonimnosti konkursa pdf dokument ne sme da sadrži nikakav kontakt ili ime autora, niti bilo šta što bi moglo da otkrije identitet, samo naziv drame i šifru.
Odvojeno je potrebno popuniti i formular na ovom linku koji sadrži sledeće informacije:
ime i prezime autora/ke, naziv drame, šifra drame i e-mail.
Od 2009. godine Hartefakt fond je posvećen stvaranju i jačanju kritičke svesti u želji da kroz kerativnu i umetničku formu aktivno učestvuje u stvaranju inkluzivnog i otvorenog društva. Nastao iz želje da novim autorima/autorkama stvori prostor u kome mogu da rade i delaju, konkursa za savremeni angažovani dramski tekst, podstiče dijalog o važnim društvenim temama koje se tiču ljudskih prava, slobode govora, kolektivnog sećanja i odgovornosti. Osim toga, kontinuiranim razvojem forme konkursa utiče se na afirmaciju mladih umetnika/ca, ali i na promenu društvene klime i senzibilisanja društva na razne teme od kojih ono na neki način pokušava da pobegne. Godišnjim održavanjem konkursa regionalnog karaktera Hartefakt želi da uključivanjem širokog spektra umetničkog izražavanja, karakterističnog za ovaj deo Evrope, pokaže sve prednosti afirmacije novog dramskog izraza.
SASTAV ŽIRIJA
Članovi žirija sada već prepoznatljivog Hartefaktovog konkursa su istaknuti regionalni stručnjaci iz oblasti kulture.
Vedrana Božinović rođena je 1976. godine u Sarajevu. Diplomirala je na odseku za glumu na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu, a magistarske studije završila je na odseku za glumu na Eseks univerzitetu u Londonu. Stalna je članica drame Narodnog pozorišta u Sarajevu od 2007. godine i u tom pozorištu ostvarila je uloge u predstavama ”Svileni bubnjevi”, ”San letnje noći”, ”Galeb”, ”Ptičice”, ”Građanin plemić”, ”Omeri i Merima”, ”Ričard III”, ”Ožalošćena porodica” i mnoge druge. Za svoj rad nagrađivana je više puta. Dobitnica je Sterijine nagrade za dramaturgiju za predstave ”Hasanaginica” i ”M.I.R.A.”, specijalne nagrade grada Kragujevca za dramaturgiju za predstavu ”Hasanaginica”, kao i nagrade Festivala u Jajcu za dramaturgiju za predstavu ”Dogvil”. Direktorka je drame u Narodnom pozorištu u Sarajevu od 2021. godine i prva je žena na toj funkciji od osnivanja ovog umetničkog kolektiva.
Biljana Srbljanović rođena je 1970. godine u Stokholmu. Karijeru je započela još tokom studiranja kada je, zajedno sa Milošem Radovićem, napisala scenario za čuvenu TV seriju „Otvorena vrata“. Njene drame su prevedene na više od dvadeset jezika i izvedene u više od stotinu pozorišta širom sveta. Njeni najznačajniji pozorišni komadi su Beogradska trilogija (1997), Skakavci (2005), Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) (2011), Mali mi je ovaj grob (2013), Vrat od stakla (2018). Odlikovana je Ordenom viteza za umetnost i književnost od strane francuske vlade. Alumni je Fulbrajtove stipendije i gostujuća profesorka na univerzitetima u Njujorku, Beču, Milanu i Firenci. Zaposlena je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu u zvanju redovne profesorke.
Novica Antić rođen je 1961. godine u Beogradu. Diplomirao je prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a pored prava studirao je i filologiju, ruski jezik i književnost. Od 1991. do 2000. godine obavljao je poslove sekretara, umetničkog sekretara i izvršnog direktora Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala – BITEF. Između ostalog, obavljao je i funkcije sekretara Ministarstva kulture u dva mandata, pomoćnika gradskog sekretara za kulturu Beograda, bio je član Vladine Komisije za saradnju sa UNESKO-m, a vodio je i radnu grupu za izradu prvog Nacrta zakona o kulturi. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije, ima sedam objavljenih knjiga prevoda i dobitnik je najznačajnijih nacionalnih nagrada za prevodilaštvo ”Miloš Đurić” i ”Jovan Maksimović. Jedini je inostrani član moskovskog žirija za Nacionalnu dramsku nagradu Udruženja dramskih umetnika Ruske Federacije.
Tokom trajanja konkursa i do donošenja odluke Hartefakt neće davati informacije o radu žirija ili bilo kom pojedinačnom tekstu i njegovom plasmanu. Mole se autori da poštuju ovo i ostala pravila konkursa. Deseti po redu konkurs za savremenu dramu Hartefakt organizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Za sva dodatna pitanja u vezi konkursa možete nas kontaktirati na mejl adresu [email protected].