Šta je potrebno da bi se izgradio prostor za kulturu tamo gde ga nema? Može li umetnost da uradi više od toga da odražava društvene promene, i da zapravo doprinese njihovom stvaranju? I kako nezavisne organizacije opstaju kada se uslovi u kojima rade neprestano menjaju?
Ova pitanja bila su u fokusu konferencije Kulturni Neksus: Nezavisni glasovi, zajedničke budućnosti, održane od 3. do 5. septembra u Beogradu, u okviru švajcarskog projekta Kultura za demokratiju koji sprovodi Hartefakt. Konferencija je okupila umetnike i umetnice, kulturne radnike i radnice i organizacije iz Srbije, Belgije, Portugalije, Velike Britanije, Švajcarske, Hrvatske i Slovenije, otvorivši prostor za razmenu iskustava i pretvaranje tih iskustava u znanje koje može da se prenosi i dalje koristi.
Konferenciju je otvorio Queer Art Academy Showcase: Prezentacija radova u nastajanju, pridruženi program realizovan uz podršku ERA – LGBTI Equal Rights Association for the Western Balkans and Türkiye. Osam učesnika i učesnica iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije predstavilo je svoje umetničke projekte pred publikom kulturnih profesionalaca, institucija i produkcijskih kuća iz regiona. Povezivanje ovog programa sa Kulturnim Neksusom omogućilo je da se grantisti programa Kultura za demokratiju direktno povežu sa mladim umetnicima i umetnicama, otvarajući prostor za nove saradnje i kreativna partnerstva na nezavisnoj sceni.
Tokom drugog dana, tri panela pratila su prirodan tok: kako nezavisna kultura gradi sopstvenu infrastrukturu, kako pokreće promene i kako opstaje.
Panel Osvajanje prostora okupio je organizacije iz Portugalije, Belgije i Srbije koji su svi na različite načine stvarali kulturnu infrastrukturu tamo gde je nije bilo, transformišući napuštene prostore, gradeći poverenje u lokalnim zajednicama, ili pretvarajući čitave gradove u pozornice. Razgovor je proširio pojam infrastrukture od zgrada i prostora do odnosa, zajednica i samih ljudi.
Panel Može li umetnost da promeni pravila igre? pomerio je fokus na pitanje učešća, kako ljudi koje kultura najčešće predstavlja mogu da postanu aktivni učesnici u njenom stvaranju. Od legislativnog pozorišta i inkluzivnog muzičkog obrazovanja do novih modela kulturne saradnje i finansiranja, razgovor je umetnost pozicionirao ne samo kao način da zamišljamo alternative, već i kao praksu koja može aktivno da učestvuje u njihovom stvaranju.
Panel Opstanak otvorio je pitanje kontinuiteta, okupljajući organizacije koje deluju više od dvadeset godina. Njihova iskustva pokazala su da se otpornost gradi kroz istrajnost, prilagođavanje, međunarodnu vidljivost i sposobnost povezivanja lokalnih zajednica sa širim mrežama, i da ne postoji jedan model opstanka.
Nakon panela, učesnici i učesnice su kroz rad u grupama razgovarali o tome šta funkcioniše, šta ne funkcioniše i šta bi moglo da se radi drugačije. Trodnevni događaj upotpunili su radionica i individualne konsultacije na temu kriznog PR-a i komunikacije, koje je vodila Jelena Milašinović, PR menadžerka Beogradske filharmonije.
Foto: Jakov SImović
Konferencija Kulturni Neksus organizovana je u okviru švajcarskog projekta Kultura za demokratiju, koji sprovodi Hartefakt.