TEKST I REŽIJA: Freja Halberg 

IGRAJU:
Vanja Ejdus
Milica Stefanović

DIZAJN KOSTIMA: Maja Mirković

KOMPOZITOR: Anton Alfven

DIZAJN SVETLA: Nađa Vukorep

PREVOD SA ŠVEDSKOG: Nikola Pušičić i Vesna Stanišić

DRAMATURŠKA ASISTENTURA: Jana Milivojević

AUTOR FOTOGRAFIJA: Miša Obradović

VIZUELNI IDENTITET: Jana Oršolić

IZRADA KOSTIMA: Vesa Karanović i Gabrijela Knežević

FRIZURE I ŠMINKA: Marija Stošić

PRODUKCIJA: SWEETS / HARTEFAKT, 2025

PREMIJERA: 27. NOVEMBAR 2025, Hartefakt Kuća, Beograd 

* Ova predstava nastaje u partnerstvu između SWEETS / PotatoPotato (Švedska) i Hartefakta (Srbija), uz podršku Švedskog instituta.

REČ AUTORKE I REDITELJKE

Vodim pozorište u Stokholmu i svakog dana se susrećem sa paradoksom za koji umetnički svet najradije glumi da ne postoji: izuzetno intimnim odnosom između umetnosti i novca. Oni su nerazdvojni, a ipak deluju kao da žive u potpuno različitim sunčevim sistemima. Umetnost želi slobodu, iracionalnost, nepredvidljivost. Novac zahteva strukturu, kontrolu, merljivost. Ali u praksi nijedan umetnički proces ne može da opstane bez kapitala – baš kao što kapital bez umetničke imaginacije nema pravac, nema smisao, nema sposobnost da stvori budućnost. Ovo je pitanje koje je i bezvremeno i bez nacionalnih granica. Odnosi između stvaranja i preživljavanja, između želje i zavisnosti, izgledaju drugačije u svakom društvu, ali su uvek vođeni istim podzemnim strujama: moći, krivicom, kompromisima, čežnjom. To je drama koja se odvija tik ispod površine, bez obzira na jezik, valutu ili epohu.

Pokušala sam da produbim ovo pitanje kroz nemoguću ljubavnu priču. Za mene, napetost između umetnosti i novca nije nešto što se tiče samo institucija, organizacija ili infrastruktura – ona postoji u svakodnevnom životu svakog od nas. Svi mi živimo unutar nje. U tome kako dajemo prioritet, kako brojimo, kako pravimo kompromise, kako vrednujemo svoje vreme, svoju želju, svoja tela, svoj rad. Ekonomska logika i umetnička logika nisu spoljne sile; one sede u nama. Zato sam želela da napišem odnos u kojem te dve sile nisu metafore, već stvarna tela koja pokušavaju da se vole, iako ne govore istim jezikom. Par u kojem se moć premešta, u kojem je zavisnost obostrana, gde ponos i stid idu ruku pod ruku. Rad na ovoj predstavi sa srpskim glumicama, u istom periodu kada je zatvoreno nacionalno pozorište, učinio je pitanje hitnijim nego što sam mogla da zamislim. Ono što je počelo kao filozofsko istraživanje – egzistencijalni odnos između umetnosti i kapitala – iznenada se proširilo u praktičnu politiku. Našli smo se u situaciji u kojoj umetnički rad više nije ideja, već nešto što je ugroženo konkretno, materijalno, institucionalno. Probe u Beogradu dale su predstavi drugačiju težinu, kao da je stvarnost počela da odgovara.

Haljine koje je dizajnirala Maja Mirković nisu kostimi u tradicionalnom smislu – one su arhitektura, prepreke, alati, produžeci dve sile na sceni. One oblikuju pokret, zvuk, intimnost i konflikt. Tela unutar sistema. Sistemi unutar tela. „Umetnost i novac“ nije pamflet i nije rešenje. To je ispovest. Ljubavna priča između dve sile koje se istovremeno trebaju i uništavaju. Portret svih nas – kako pokušavamo da živimo, stvaramo i preživimo u svetu koji zahteva da se sve meri, vrednuje i prodaje, dok su najvažnije stvari koje imamo upravo one koje ne mogu da se izbroje. – Freja Halberg

O AUTORKI

Freja Halberg je švedska rediteljka i autorka koja ne piše drame, već ih komponuje. Njeni radovi nastaju tamo gde se izvedba susreće sa filozofijom i politikom — sirovo, emocionalno precizno i formalno neočekivano. Njeni komadi ne prate narativni luk, već ritam, prelom, ponavljanje. Ona ne piše za protagonistu, već za polifoniju. Ne za pouku, već za zajednički prostor. Ne za glas, već za hor.

Osnivačica je švedske kompanije PotatoPotato, vodi međunarodnu platformu SWEETS i upravlja KONTRÄR-om — scenom za radikalne predstave i performanse u Stokholmu čime već dve decenije ne samo da stvara nova autorska dela, već gradi uslove da ona uopšte mogu da postoje. Njeni performansi/predstave često počinju nečim jednostavnim — gomilom računa, venčanjem među strancima, davno zaboravljenim izvinjenjem — i razvijaju se u guste, apsurdne, ponekad razarajuće svetove koji su često duhoviti, ponekad brutalni, ali uvek iskreni.

Beogradskom premijerom u Hartefakt Kući započinje novu, međunarodnu fazu stvaralaštva.

KRITIKA

Pored zanimljivog rediteljskog koncepta, njen glavni umetnički kvalitet je odlična gluma Vanje Ejdus i Milice Stefanović. Ona je fino stilizovana, razvija blagu (auto)ironičnu distancu, matematički je precizna, postupci i replike glumica se besprekorno ušniravaju, nadovezuju jedne na druge, kao u muzičkoj ili koreografskoj partituri. 

Ivan Medenica, Radar

U predstavi postoji nešto neosporno beketovsko, što više proističe iz režije Freje Halberg nego iz samog teksta. Nakon što je, između ostalog, u četvoročasovnoj predstavi „Bråk“ („Svađa“) istraživala logiku i zadovoljstvo raspravljanja, u njenoj „Umetnosti i novcu“ donosi kondenzovaniji verbalni duel u kojem se apsurd ogleda u pogledima i gestovima, kao i u promišljeno stilizovanom jedenju jabuke.

Ana Hokanson, Dagens Nyheter. (Švedska)

„Art & Money“ je uzvišeno istraživanje neizbežnog odnosa između umetnosti i kapitala, egzistencijalno pozorište stanja u svom najboljem izdanju, koje osvetljava želju kapitala za nečim što se samo po sebi ne može kupiti novcem: kreativnošću.

Ilva Lagerkranc Spindler, Svenska Dagbladet (Sweden)

NAGRADE
/

FESTIVALI
/