U ovom savremenom čitanju „Ujka Vanje” potcrtana je Čehovljeva atmosfera vrućine i zapare – savršeno dobar izgovor za ne-delanje. Poseta vlasnika imanja, Serebrjakova, izaziva lenjost – svi prestaju da obavljaju uobičajene poslove da bi mu ugađali, a prisustvo njegove žene, Jelene Andrejevne i njena želja za promenom, teraju ih na preispitivanje i podsećanje na propuštene šanse za boljim, ispunjenijim životom.

Sve se odvija u toku jednog dana, tako da je napetost zbog iščekivanja objašnjenja Serebrjakove posete još veća nego u drami. Likovi se različito nose s profesorevom posetom koja je izazvala vanredno stanje na imanju, ali uglavnom jedva čekaju da jednostavno ponovo mogu „da ručaju kad i sav normalan svet”. Komad problematizuje želju za promenom koja je nizom uspešno postavljenih situacija prokazana kao izgovor da se zapravo nikada ništa ne menja.

Andrej Nosov, režiser:

„Letnje igre. Kako je flamingo zamenio velike snove, tako je čekanje postalo glavno zanimanje. Ljubav. Hrabrost. Zahvalnost. Iluzije. Moć. Porodica. Zadovoljstvo. Borba. Mržnja. Revolucija. Prihvatanje. Odustajanje. Rad. Ljubav. Treba raditi. Dosadno je. Vi bi trebalo da mirite ljude. Opet ste bili nepodnošljivi. Vanja ima najbolje namere. Kada nema pravog života, čovek mora živeti od iluzija. Ili – kako je Sonja naučila da pliva.

Profesoru svaka čast. Ipak je otišao.“

Mina Ćirić, dramaturg:

„Vreme: Čehovljanska sadašnjost. Razikuje se od Čehovljanske prošlosti samo po tome što je umesto samovara sandučar. Mesto: seosko imanje na kome se svi poznaju, svi sve znaju i zajedno gaje svoj mali (ne)red. Ispitujemo granice lenjosti, skupljamo izgovore da se (ne)promenimo. Ljudi su spremni na svašta da bi zaštitili zonu komfora. Ne osuđujemo ljude, hoćemo da razumemo. Neki su imali želju da pomognu čovečanstvu, a neki su imali ideju kako da pomognu sebi. Šta se desilo? Ko nauči da razume Čehovljeve likove, našao je izlaz iz Čehovljeve sredine.“