TEKST: Sofija Dimitrijević

REŽIJA: Tara Mitrović

IGRAJU:
Anita Mančić, Iva Milanović, Milan Zarić, Marta Bogosavljević, Nađa Sekulić, Jovana Berić

DIZAJN KOSTIMA: Milena Kostić

SCENOGRAFIJA: Ivona Despotović

DIZAJN SVETLA: Nemanja Calić

DIZAJN ZVUKA: Nikola Erić

AUTOR FOTOGRAFIJA: Nebojša Babić

VIZUELNI IDENTITET: Marko Stojanović

PRODUKCIJA: HARTEFAKT, 2026

PREMIJERA: 05. MART 2026, Hartefakt Kuća, Beograd

*Predstava je realizovana u okviru projekta Program za lidere_ke u oblasti ljudskih prava (HRL) koji Hartefakt sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije. Za objavljeni sadržaj isključivo je odgovoran Hartefakt i on ne odražava nužno stavove Evropske unije.

REČ AUTORKE

Bez buke od dva do šest maksima je po kojoj se živi ili životari ili preživljava. Sve dok postoji pravilo na koje može da se osloni, čovek je bezbedan. Jednom prekršeno pravilo, izaziva nelagodu jer ako je moguće suprotstaviti se nečemu toliko važnom, moguće je i promeniti poredak. Mirjana je ceo svoj život tom poretku podredila: uzorna, a tvrda, poslušna a oštra, ova profesorka lingvistike živi kako nalaže red. Njen život menja dolazak Lane, naizgled provizorne i prevrtljive, mlade žene koja želi da bira svoju slobodu uprkos poretku koji tu reč ne prepoznaje. Lana i Mirjana se upoznaju i bučno sučeljavajući međusobne svetove, uveravaju nas da je isceljenje moguće, a let neophodan i dostižan. – Sofija Dimitrijević

REČ REDITELJKE

Jedna zgrada, dve žene, tri susreta, četvoro komšija i bezbroj pravila – pisanih i nepisanih, godinama uspostavljanih ili proizvoljnih, strogo poštovanih ili slobodno interpretiranih – početne su tačke u razvijanju našeg komada. ,,Bez buke od dva do šest” – osim što je diskretna izmena pravila Kućnog reda, kakva bi mogla biti dozvoljena svakome ko ovaj ,,zakon” (kao i druge) – sprovodi, ono je simbol čitavog niza pravila i pravila, koja glavna junakinja Mirjana bespogovorno poštuje otkad postoji. Sve dok ne pozove Lanu, devojku koju bi zakon i pravila trebalo da štite više nego što je to slučaj. ,,Bez buke od dva do šest” je priča o jednoj čitavog života sputanoj i sputavanoj Mirjani, i jednoj čitavog života borbenoj i prkosnoj Lani, o dve ekstremne i opozitne ženske sudbine koje se sastaju u jednom stanu jedne zgrade, jednom opresivnom mikrokosmosu, u kom se tokom nekoliko dana i nakon nekoliko odluka – jedna zahvaljujući drugoj, a uprkos svemu i svemu uprkos – zaceljuju, makar na trenutak.

,,Bez buke od dva do šest” je pokušaj da preispitivanjem pravila, samoće i usamljenosti, stida i straha, osvete i utehe – ohrabrimo i uverimo i sebe i vas da je promena uprkos svemu moguća, ukoliko postoji suštinska potreba za njom. ,,Bez buke od dva do šest” je pokušaj sublimacije svega u šta duboko verujem, a što mi deluje da zaboravljamo – u pomoć prijatelja, ma ko to bio, u isceljenje, ma šta za koga ono značilo. U – nikad nije kasno. Osim ako ne postane prekasno. Želim da prestanemo da dozvoljavamo sebi da postane prekasno. Želim da nas sve opomenem, i da nas, kao Lana Mirjanu – trgnem i zapitam – da li trpim? Zašto? Da li je to izbor ili navika? I šta ako zaslužujem bolje? – Tara Mitrović

O AUTORKAMA

Tara Mitrović (2002) apsolventkinja je Pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i jedna je od najistaknutijih autorki svoje generacije. Tokom studija podjednako posvećeno pristupa klasici i savremenom tekstu – režira Joneska i O’Nila, sa predstavom „Ana Kristi“ učestvuje na Sterijinom pozorju mladih, dok komad „ZEKE ili o skakačima“ zatvara Festival internacionalnog studentskog teatra (FIST) u Bitef teatru. Njene predstave i scenska čitanja izvođena su u UK Parobrod, Ateljeu 212 i Beogradskom dramskom pozorištu, a kao asistentkinja sarađuje sa Lenkom Udovički, Marijom Milenković i Sonjom Vukićević. Dobitnica je nagrade „Dr Hugo Klajn“ za najbolju studentkinju režije u svojoj generaciji, a njena diplomska predstava „Nezaboravak, potočnica, zmijske oči“ uvrštena je na redovni repertoar Srpskog narodnog pozorišta. Predstava „Bez buke od dva do šest“ njen je prvi autorski projekat, koji od 2024. godine razvija u okviru platforme Playground, u bliskoj saradnji sa Sofijom Dimitrijević.

Sofija Dimitrijević (2001) rođena je u Čačku, a svoj književni put započinje već sa petnaest godina, objavljivanjem romana „Tamo? I nazad?“, za koji dobija nagradu „Gašino pero“. Njeni dramski tekstovi ubrzo pronalaze put do pozorišta – komad „Rake“ postavljen je u Beogradskom dramskom pozorištu, „ZEKE ili o skakačima“ zatvara FIST u Bitef teatru, dok je „Projekat Ksenija“ izdvojen na konkursu Hartefakta za najbolji savremeni angažovani celovečernji dramski tekst. Kao dramaturškinja sarađuje sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, a njen rad obuhvata i scenarija za kratke filmove, među kojima se izdvajaju „Mrlje“, „Belezi“, „Daća“ i „U bedrima“. Dobitnica je nagrada „Josip Kulundžić“ i „Slobodan Selenić“, a kao saradnica u nastavi angažovana je na Katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Od 2024. godine razvija novu, četvrtu saradnju sa Tarom Mitrović, uključujući rad u Rimu u okviru projekta Playground sa umetničkim timom Lacasadargilla.

KRITIKA

Tekst Sofije Dimitrijević „Bez buke od dva do šest” je vrlo zanimljiva, poetski obojena, intimna i porodična savremena drama, ali i drama zajednice, društvena drama. Bavi se pitanjima suočavanja sa smrću bližnjih, sa prazninom i čežnjom, sa beskrajnim mogućnostima slobode, ali i problemima otvorene seksualnosti i primitivizma sredine, vulgarnog zabadanja noseva u tuđe poslove, dokonosti koja stvara čisto zlo.

Ana Tasić, Politika

Dve glumice u odličnoj partnerskoj igri, delikatnim glumačkim sredstvima nalik pletenju najfinije čipke, razvijaju višeslojan odnos između ova dva lika, u kojem se ukrštaju nežnost i ženska solidarnost s besom uzrokovanim time što društveno privilegovani nikada neće moći u potpunosti da razumeju one druge. Kroz njihov odnos prelamaju se neki od glavnih motiva ovog izrazito višeslojnog teksta, u rasponu od otkrića da nikada do kraja ne može da se spozna Drugi, iako smo s njim proveli ceo život, do bahatosti i nasilja koje politički moćnici, kakav je bio i gospođin muž, sprovode nad socijalno podređenima, posebno ženama.

Ivan Medenica, Radar.rs

NAGRADE
/

FESTIVALI
/