Autorski projekat Patrika Lazića i Dunje Matić
Po inicijalnoj ideji Alekseja Bjelogrlića

Igraju: Aleksej Bjelogrlić, Anja Ćurčić, Pavle Mensur, Andrej Nježić

Kostim: Yllka Brada

Muzika: Tadi, Bijat 

Scenski govor: Biljana Todorović

Dizajn svetla: Elektrobuba

Foto i video produkcija: Vladimir Miladinović -Piki

Autor plakata: Marko Vuleta-Đukanov / @floating_bstrd

Tehnički saradnici: Nemanja Calić, Bojan Durutović

Izvršna produkcija: Selena Pleskonjić

Premijera: 14. decembar 2023, Hartefakt Kuća, Bulevar Despota Stefana br. 7

„Za mene je Klimaks priča o tankoj granici u svima nama između čoveka i životinje (zveri), između razuma i nagona i tome kako se ta granica pod određenim okolnostima vrlo fleksibilno pomera. Takođe, ovu priču radim i zato što se pitam šta je to u ljudskoj prirodi da kreće da uništava stvari baš onda kada su mu sve te stvari potaman, kad je sve dobro. Okupili smo sjajnu mladu glumačku ekipu i radujem se što s njima mogu da istražujem ovu temu, što svakim danom čine da predloženi likovi postanu njihovi i autentični.“, naveo je reditelj Patrik Lazić, kome je ovo druga predstava u produkciji Hartefakta i koja će se kao i predstava „Naš sin“ izvoditi na pozorišnoj sceni Hartefakt Kuće.

Dramaturškinja Dunja Matić je u razvoj ideje za predstavu „Klimaks“ zajedno sa Aleksejem Bjelogrlićem i Patrikom Lazićem uključena od početka i ona ističe: „Gaspar Noe je poznat po svojoj jedinstvenoj vizuelnoj estetici, a film „Klimaks“ upravo je primer kako rediteljev specifičan izraz, prepoznatljiv po dugim, fluidnim scenama i intenzivnoj igri kamere, vešto hipnotiše publiku. Naša namera bila je da prenesemo ovu vizuelnu eksploziju na scenu i pružimo publici novo iskustvo uživo. Cilj nam je da ova predstava sadrži i emotivnu dubinu i čulnu dinamiku na sceni. Lično sam dodatno podstaknuta da razmišljam izvan uobičajenih okvira kako bismo dopunili, prilagodili i uverljivo postavili ovakvu priču.“

Kritika

„U najkraćem – udara u pleksus: angažovanošću, snažnim pozorišnim izrazom, vrsnim glumačkim izvedbama… Likovi „Klimaksa“ su, iako se to nigde eksplicitno ne navodi (a nema ni potrebe), jasno je, naša deca. Deca našeg vremena i tla. Deca sveta kakvog smo im mi stvorili i ostavili a u kome žensku poziciju, mesto i ulogu kroz predstavu ubedljivo otelotvoruje Anja Ćurčić i kada izgovara poslednju repliku u kojoj se kaže da ništa nema smisla.“ – Tanja Nježić, Blic

„Njihova najnovija produkcija, rađena po filmu “Klimaks”, u dramatizaciji Patrika Lazića i Dunje Matić, a u režiji Patrika Lazića, pravi je rediteljsko-glumački biser, koji estetski relevantno, u intimnom prostoru, razgrađuje motive agresivnog ponašanja. Hrabru rediteljevu postavku vrhunski prate Aleksej Bjelogrlić, Pavle Mensur, Andrej Nježić na koga posebno treba obratiti pažnju, kao i Anja Ćurčić.“ – Aleksandra Glovacki, Nova.rs

„Reditelj Patrik Lazić radnju rešava u multimedijalnom obliku, kroz kastorfovski spoj žive igre i direktnog video prenosa dešavanja u susednim prostorijama. Video snimci imaju osobenu funkciju produžetka našeg vida, a takođe pojačavaju jačinu doživljaja, naročito u scenama gde video daje mogućnost praćenja paralelnih prizora, onih koje posmatramo uživo i onih koji se odvijaju izvan naših neposrednih pogleda, što u celini naglašava i značenje voajerizma.“ – Ana Tasić, Politika

„Reditelj promišljeno i ubedljivo razigrava prostore stana u kom se nalazi Hartefakt kuća (kupatilo, hodnik, terasu…), pretvarajući ih, kao u hiperrealizmu, u stan u kojem su junaci radili predstavu, a sad se „provode“, odnosno doživljavaju agoniju. Ne izlazeći iz realističkih okvira, on se vešto koristi činjenicom da mladi ljudi, posebno kad su urađeni, vole da se snimaju, pa nam projektuje ne ekran prizore koji se dešavaju van našeg vidnog polja. Takođe u skladu s realizmom, on ne probija „četvrti zid“, ne pravi fizičku interakciju glumaca i gledalaca, dok je sama glumačka igra veoma žestoka. To je u skladu s izabranim stilom, ali se ne može odoleti utisku da tema gubitka kontrole usled halucinogenih droga i adekvatno tripozan Noeov filmski jezik nekako prizivaju imerzivnost, onu bitefovsku razmenu između glumaca i gledalaca… (…) Najveće iznenađenje predstave je Andrej Nježić, koji je još student, jer je s punom scenskom prisutnošću, uronjen u radnju, bez spoljašnjih ukrasa, dramski slojevito i iznijansirano doneo lik ranjivog i ljubavi gladnog momka, ali ujedno i manipulativnog i odlučnog, a koji u scenama udrogiranosti iskazuje i vrlo finu, začudnu ironiju prema sebi, drugima i svetu. Pored izuzetne umetničke vrednosti, ova odlična uloga ima i nemali društveni značaj, jer smo retko kada u nas videli da se lik gej muškarca, i to krhkog i submisivnog, igra bez distance, klišea i karikature, s punim emotivnim pokrićem, te umetničkom istinom.“ – Ivan Medenica, Radar.rs

Predstava je realizovana u okviru programa Recconection 2.0, koji je nastao u saradnji Hartefakt Fonda i Qendra Multimedia, a koji je podržala Kancelarija Evropske Unije na Kosovu. Program predstavlja umetničku razmenu između Beograda i Prištine sa fokusom na razvijanje kulture dijaloga i boljoj komunikaciji između dva društva.

Festivali/gostovanja

Hartefaktov kvir karavan – Lazarevac, maj 2024.