Ja sam Anja Sinadinović (33) iz Beograda. Po zanimanju sam socijalna radnica, na edukaciji iz sistemske porodične psihoterapije.

Ja sam Lazar Tasić (30) iz Vranja, živim i radim u Beogradu. Diplomirani sam istoričar umetnosti i master teoretičar filma i novih medija.

Ja sam Goran Vojinović (29) iz Beograda. Diplomirao sam na Skandinavskim jezicima, književnosti i kulturi Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ja sam Jelena Ćirić Nikolić (42), novinarka i komunikološkinja sa više od deset godina iskustva u medijima, javnim i digitalnim komunikacijama.

Ja sam Ilhan Radetinac (27) iz Novog Pazara. Završio sam osnovne studije Komunikologije i odnosa s javnošću na Internacionalnom balkanskom univerzitetu u Skoplju, a potom i Master program iz ljudskih prava i demokratije u okviru zajedničkog ERMA programa Univerziteta u Sarajevu i Univerziteta u Bolonji.

Moje ime je Menka Kasić (56) iz Brodareva, opština Prijepolje.

Zovem se Ljupka Mandić Kelijašević (41) iz Novog Sada gde živim i radim. Sociološkinja sam po struci i aktivistkinja sa više od 15 godina iskustva u radu sa osetljivim društvenim kategorijama u oblasti socijalne zaštite.

Moje ime je Isidora Radmanović (47), diplomirana sam pravnica i majka četvoro dece.

Ja sam Bojana Angelov (42) i dolazim iz Inđije. Po zanimanju sam viša fizioterapeutkinja, manuelna terapeutkinja – maserka.

Zovem se Maria Popović (51), rođena sam u Frankfurtu na Majni, a živim i radim u Lazarevcu. U medijima i udruženjima aktivna sam više od dvadeset godina, kroz rad koji sada u potpunosti zasnivam na volonterskom angažmanu.

Ja sam Biljana Vasojević (52) iz Čačka. Već 28 godina aktivno radim u oblasti podrške osobama koje žive sa dijabetesom, a 25 godina sam deo Društva za borbu protiv šećerne bolesti „Diabetes Mellitus” Čačak.

Ja sam Ajša Bahović Latifović i po struci sam anglistkinja filolog, ali sam i magistrica međureligijskih studija i izgradnje mira.

Ja sam Ana Đurić (21) iz Novog Sada, u kom studiram na Filozofskom fakultetu, na smeru Komunikologija i odnosi s javnošću.

Ja sam Vuk Vitković (22) iz Zrenjanina i trenutno sam na četvrtoj godini odseka za Socijalni rad na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Ja sam Marika Živković (39) iz Sokobanje, novinarka sam. Trenutno sam u procesu pokretanja nezavisnog medija „Sokolica“ (web portal i podkast) u okviru Udruženja za razvoj kulture i turizma Sokolica.

Ja sam Aleksa Nikolić (21) i dolazim iz Niša. Student sam Medicinskog fakulteta u Nišu i par godina unazad se bavim temom ljudskih prava sa posebnim fokusom na prava i položaj LGBTIQ+ zajednice.

Ja sam Ana Aćimov (38) iz Bečeja, diplomirana novinarka i omladinska radnica sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i razvoja zajednice.

Ja sam Ana Pataki (42) iz Novog Sada, sociološkinja i komunikološkinja aktivna u oblasti retkih bolesti, zdravstvenog zagovaranja i socijalnog razvoja.

Ja sam Pavle Hrnčić (24) iz Novog Sada. Završio sam gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“, društveno-jezički smer i tokom srednje škole bio sam član teatra mladih „Mišolovka“, gde sam razvio snažno interesovanje za umetnost i društvene nauke.

Moje ime je Vesna Milosavljević (58) i predstavnica sam organizacije Ženska inicijativa iz Trstenika.

Ja sam Ljubica Tasić Kennedy (39) iz Beograda, sistemska porodična psihoterapeutkinja sa praksom u Novom Sadu i Beogradu.

Ja sam Dragana Vasilijević-Valent (36) iz Beograda i po zanimanju sam profesorka stranih jezika i edukatorka za nastavnike u oblasti digitalnih veština.

Moje ime je Aleksandra Miladinović (33) i živim u Markovcu, u opštini Velika Plana. Kroz ovaj program želim da se bavim problemom dostupnosti kulturnih i obrazovnih sadržaja, kao i usluga socijalne zaštite u ruralnim sredinama, pre svega u Markovcu i okolnim selima.

Ja sam Lazar Petrović (27). U okviru ovog programa želim da sprovedem projekat kojim ću edukovati mlade o važnosti poštovanja ljudskih prava, a zatim ih obučiti da samostalno koriste nacionalne i međunarodne mehanizme i konkretne pravne alate za zaštitu ljudskih prava.

Ja sam Svetlana Rajković (39) i trenutno živim na relaciji Aleksinac–Vukašinovac. Ono što me kao aktivistkinju i omladinsku radnicu ispunjava jeste omladinski rad. Kroz ovaj program želim da se bavim promocijom ljudskih prava i inkluzijom kroz radionice društvenih igara za mlade.

Ja sam Nikola Brkljač (26) iz Beograda. Kroz ovaj projekat, želim da s predstavnicima_cama prosvete, mladima i zaposlenima u Zavodu za javno zdravlje Pančeva formalizujem i unapredim program vršnjačke edukacije, te i pitanje reproduktivnog zdravlja zvanično uvedem u formalno obrazovanje.

Moje ime je Irena Antin (24) i dolazim iz Lukićeva. Veliki deo svog slobodnog vremena posvećujem organizovanju Letnjeg umetničkog festivala, koji sam osnovala u svom selu. Kroz ovaj projekat volela bih da naučim pravi način pristupa zajednici, kako se ruše društvene stigme i kako mogu da proširim svoje delovanje na druge lokalne zajednice.

Moje ime je Danica Cvetković (23) i dolazim iz Prokuplja. Kroz ovaj program želim da radim na unapređenju položaja mladih sa mentalnim hendikepom u visokom obrazovanju, kroz zagovaranje izmene pravilnika koji trenutno ne propisuje odgovarajuće vidove podrške za ovu kategoriju studenata_kinja.

Moje ime je Hristina Cvetinčanin Knežević (35). Želim da izgradim digitalnu feminističku i LGBTIQ+ zajednicu, okupljenu oko feminističkih vrednosti, čiji će cilj biti informisanje, zagovaranje i izgradnja kapaciteta pojedinaca_ki, i verujem da mi ovaj program u tome može pomoći.

Moje ime je Miljan Rašić (41) iz Zaječara. Ono čime želim da se bavim i podignem na viši nivo jeste borba protiv anticiganizma i zalaganje za veće društvene promene kroz edukaciju i dijalog, što ovaj problem čini ključnim u procesu društvene integracije i borbe za ravnopravnost.

Moje ime je Anđelina Trifić (41) iz Trstenika. Kroz svoj rad, posvetila sam se unapređenju kvaliteta života osoba s invaliditetom, zalažući se za njihovu ravnopravnost, inkluziju i osnaživanje. To je i dalje moja misija, koju želim da nastavim kroz ovaj program.

Ja sam Nehat Ahmedi (23) iz Preševa. Kroz ovaj program želim da se bavim problemima manjinskih prava kroz umetnost i vizuelne medije. Učestvovanje u ovom programu omogućilo bi mi da steknem nova znanja i alate za dalji rad na promociji ljudskih prava u Preševskoj dolini i šire.

Ja sam Jana Paunović (27) iz Beograda. Kroz ovaj program želim da ukažem na probleme vezane za reproduktivna prava žena s invaliditetom, kao i na društvenu stigmatizaciju majčinstva žena sa invaliditetom. U budućnosti želim da osnujem organizaciju koja će se baviti inkluzijom, prevencijom ekstremizma i izgradnjom mira.

Ja sam Anja Stamenković (26) iz Prijedora, a trenutno živim i radim u Nišu. Bavim se psihoterapijom kroz privatnu praksu, gde individualno radim s klijentima_kinjama. Kroz ovaj program želim da se posvetim temi nasilja u porodici, s posebnim fokusom na psihološko nasilje i njegove dugoročne posledice. Verujem da je to ključno za unapređenje ljudskih prava i zdravlja zajednice u celini.

Ja sam Isidora Paklar, (32) iz Novog Sada. Radim kao koordinatorka za informisanje i edukaciju u organizaciji IRIDA. Kroz učešće u ovom programu želim da radim na predstavi koja bi se bavila temom seksualnog uznemiravanja, pri čemu bi zbirka kratkih priča „I ovo je nasilje“ poslužila kao polazna osnova.

Ja sam Dina Bajrektarević (28) iz Tuzle, Bosna i Hercegovina. Odrasla sam u Tuzli, a trenutno živim u Pančevu i radim u Beogradu. Kroz ovaj projekat želim da se bavim problemom konverzivne terapije, koji najčešće pogađa mlade LGBTIQ+ osobe. Ova praksa, iako široko prisutna u našem regionu, ostaje skrivena i nedovoljno istražena.

Ja sam Matija Stefanović (27), poreklom iz Valjeva. Moj projekat se fokusira na izlazak iz uskih i sigurnih aktivističkih i progresivnih krugova i povezivanje sa manjim mestima, gde takođe žive kvir osobe – s onima s kojima se često teško povezujemo i koji ne vide LGBTIQ+ aktiviste kao osobe koje rade u njihovom interesu. 

Ja sam Tamara Stamenković (27) iz Vranja. Planiram da pokrenem seriju edukativnih radionica i mentorskih programa kako bih pružila konkretne alate i podršku ženama i marginalizovanim grupama koje žele da sigurno koriste digitalne tehnologije u svom poslovanju i svakodnevnom životu.

Ja sam Milan Filipović iz Niša. Kroz ovaj projekat želim da se posvetim podršci, profesionalnom osposobljavanju i uključivanju mladih koji treba da napuste porodični smeštaj ili hraniteljstvo. Planiram da to ostvarim kroz različite radionice i umrežavanje svih relevantnih institucija u Nišu i Srbiji, kao i osnivanjem sopstvene nevladine organizacije.

Ja sam Aleksandra Đurović (55) iz Čačka. Osnovala sam Čačansko udruženje dementnih osoba – Č.U.D.O., koje se bavi podizanjem svesti o demenciji, edukacijom formalnih i neformalnih negovatelja_ica, kao i zagovaranjem sistemskih promena u pristupu nezi i pravima osoba s demencijom.

Hristina Mikić je načelnica Odeljenja za istraživanje i razvoj na Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije. Ima doktorat iz ekonomije sa fokusom na razvoj kreativne ekonomije.

Bengi Muzbeg je diplomirao i masterirao u Ankari, a doktorirao na Univerzitetu Marmara u Istanbulu iz oblasti filma.

Miloš Pavković je istraživač i strateški direktor u Centru za evropske politike (CEP) u Beogradu, sa master diplomom iz političkih nauka sa Centralnoevropskog univerziteta u Beču.

Visar Xhambazi angažovan je kao istraživač, konsultant i projektni menadžer za različite nevladine organizacije.

Ismail Myrseli je istraživač u oblasti umetnosti i kulture, muzički menadžer i društveni aktivista. 

Sadie Suhodolli, poznata i kao Tadi, multidisciplinarna je umetnica i društvena aktivistkinja iz Mitrovice. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Prištini.

Adea Batusha je sociološkinja obrazovanja, koja je studirala na Univerzitetu Uppsala, a trenutno je izvršna direktorka Instituta za istraživanje, akciju i obrazovnu politiku (HAPA).

Srđan Miljević je pisac iz Beograda s više od deset godina iskustva u civilnom sektoru, gde je radio s organizacijama poput Civil Rights Defenders i Forum ZFD. Autor je zbirke kratkih priča “Svima nam je prvi put,” a njegovi radovi objavljivani su u brojnim antologijama i književnim časopisima.

Tevfik Rada je istraživač i doktorand na programu Komparativne istorije na Srednjoevropskom univerzitetu (CEU).

Serbeze Haxhiaj je novinarka koja se bavi pitanjima pravde i pomirenja nakon rata na Kosovu 1998–1999. godine.

Nađa Bobičić je naučna saradnica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Doktorirala je s tezom o jugoslovenskom socijalističkom feminizmu u periodu od 1975. do 1990. godine.

Nora Ahmetaj je stručnjakinja za ljudska prava, transformaciju konflikata i tranzicionu pravdu, te dugogodišnja stipendistkinja Globalne mreže Fondacije Boš.

Stefan Surlić je docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Njegovo istraživanje se fokusira na demokratizaciju, politiku i etnicitet, deljenje vlasti, izgradnju države i ustavno uređenje u postkonfliktnim društvima.

Moje ime je Velibor Zejak (23). U budućnosti planiram da osnujem svoju nevladinu organizaciju kroz koju ću moći da pomognem mladim liderima_kama da se angažuju u političkom i društvenom životu.

Ja sam Vasil Vid Pašanjski (29). U budućnosti želim da pokrenem organizaciju kroz koju bih se bavio edukacijom o transrodnosti i problemima sa kojima se zajednica susreće. Planiram da se bavim zagovaranjem i ukazivanjem državnim institucijama na probleme i nuđenjem rešenja.

Ja sam Turkijan Redžepi (50). Vremenom sam se uključio u zagovaračke inicijative i aktivirao u kreiranju lokalnih politika za unapređenje položaja romske zajednice, što je rezultiralo usvajanjem lokalnih akcionih planova za Rome_kinje u Nišu od 2018. godine do danas.

Ja sam Teodora Milosavljević (23) iz Niša. Moj utisak je da se kao društvom uglavnom bavimo posledicama, ali ne i korenima problema u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem. Ja rešenje vidim u boljoj edukaciji i radu sa dečacima i devojčicama od najranijih uzrasta.

Ja sam Tatjana Jovičić (44). Kroz dugogodišnji aktivizam fokusirala sam se na probleme sa kojima se žene, posebno u ruralnim područjima, susreću u svakodnevnom životu. Kroz projekte poput „Pokreni se“ i „Nisi sama“, radila sam na podizanju svesti o nasilju nad ženama, kao i njihovom osnaživanju da se oslobode stigme i straha od prijavljivanja.

Moje ime je Svetlana Lazović (47). Svojim dugogodišnjim radom zadobila sam poverenje romske zajednice i uspela da uvedem Rome i Romkinje u sistem zdravstvene zaštite, povećam svest o značaju preventivnih pregleda i očuvanju zdravlja.

Ja sam Stefan Marić (30) iz Beograda. Kao mladi progresivni ekonomista smatram da je jako bitno govoriti o svim štetnim efektima poznog neoliberalnog ekonomskog sistema i zagovarati ekonomske politike koje su alternativa statusu kvo.

Ja sam Sara Dojčinović (25) iz Beograda. Radim u organizaciji PIN (Psychosocial Innovation Network) koja je usmerena na unapređenje psihološke nauke i prakse, kao i zaštitu prava na mentalno zdravlje. U okviru organizacije sam angažovana u oblastima javnog zagovaranja i istraživačkog rada, sa posebnim usmerenjem na rad sa decom i mladima.

Ja sam Natalija Stojadinov Radović (37). Bavim se poslovima kao što su obrazovanje, kultura, zdravstvo, sport, socijalna zaštita, dečija zaštita, boračko-invalidska zaštita, informisanje, saradnja sa verskim zajednicama, udruženjima građana, savezima, poslove u vezi sa izbeglicama, migracijama i romskim pitanjima, vođenje biračkog spiska, praćenje rada i pružanje pomoći mesnim zajednicama.

Moje ime je Marko Stefanović (46). Rano sam počeo aktivistiški angažman kroz lokalne nevladine organizacije, a već 2001. godine sam osnovao prvu LGBTIQ+ organizaciju u centralnoj Srbiji – Lambda.

Ja sam Marina Rangelov (17) iz Kovilja. Nemam mnogo iskustva u aktivistickom radu, ali smatram da nije bitno koliko dugo je neko aktivan, već koliko je zainteresovan_na da napravi promenu u svojoj sredini.

Zovem se Ljiljana Todorović Jovanović (42). Aktivističke teme koje me posebno interesuju su rodna ravnopravnost, borba protiv nasilja nad ženama i femicida, kao i feministički mirovni aktivizam.

Ja sam Katarina Gačević (50). Aktivizmom se bavim 20 godina. Naš rad na osnaživanju žena iz ruralnih sredina podržava UN Women, a ovom temom se bavimo i kroz aktivnosti koje sprovodimo sa partnerima iz jugozapadne Srbije.

Ja sam Jelena Milanović (23) iz Beograda. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da mladi često nemaju osećaj da mogu da se obrate nekome ko će zapravo da ih čuje, pa su usamljeni u svojim teškoćama. Kada im se omogući siguran prostor, spremni su da kritički diskutuju i preispituju dominantne konzervativne narative, što je potencijal za pozitivne promene u široj zajednici.

Ja sam Jasmina Barać-Perović (45). Važno mi je da se podigne svest da invaliditet nije karakterna osobina, i upravo zbog toga što se svakome može dogoditi da postane osoba sa invaliditetom, potrebno je da nam se pruži šansa da ravnopravno učestvujemo u svim sferama društvenog života.

Ja sam Gordana Petrović (47). Moja uloga je da kroz svakodnevne posete romskim porodicama povežem Rome i Romkinje sa zdravstvenim sistemom i relevatnim institucijama. Najvećim uspehom u dosadašnjem radu smatram to što sam stekla poverenje zajednice i pomogla im u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava.

Ja sam Gëzim Murati (39) iz sela Trnovac, u opštini Bujanovac. Voleo bih da se bavim diskriminatornim praksama prema Albancima u Srbiji.

Ja sam Ana Vučinić (40). Osnivačica sam i direktorka fondacije Balans koja pruža pomoć i podršku osobama iz društveno osetljivih kategorija. 

Moje ime je Ana Jovavnović (36). Trans Romkinja sam. Spoznajom sopstvenog rodnog identiteta moj fokus se promenio i usmerio ka LGBTIQ+ aktivizmu. Ovim je moj aktivizam postao intersekcionalan, pa se fokus mog instersovanja preneo na diskriminaciju osoba koje nose višestruko marginalizovane identitete.

Ja sam Aleksandra Plemić (43). Cilj mog aktivizma je iskorenjivanje nasilja nad ženama. Kroz dosadašnje iskustvo sam shvatila da je ključ u prevenciji, a ona se može uspešno sprovoditi jedino putem edukacije.

Ja sam Aleksandra Mirković (44) iz Beograda. Smatram da su radna i ljudska prava duboko povezana, jer ukoliko je nekome urušeno dostojanstvo i integritet na radnom mestu, onda ta osoba ne uživa ni ljudska prava.

Ja sam Aleksandar Stojanović (29) iz Leskovca. Bezbednost pojedinaca_ki nije samo pitanje njihove fizičke (ne)ugroženosti, već i ekonomskih, zdravstvenih, ekoloških i drugih uslova u kojima rade i žive, tako da bih zaista voleo da svoj doprinos zajednici pružim kroz aktivnosti na tom polju.

Zovem se Aca Perić (41). Odrastao sam i živim u Šapcu. Aktivizmom se bavim preko 20 godina.