Ja sam Marina Rangelov (17) iz Kovilja. Treća sam godina japanskog jezika u Karlovackoj gimnaziji. Planiram da studiram marketing na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu. Članica sam organizacije novosadske razmene knjiga. Učestovovala sam na više feminističkih skupova i pomagala u pripremi tekstova koji su objavljivani u medijima. Prisustvovala sam predavanjima Igora Jurića, čiji aktivizam posebno poštujem. Na ovim predavanjima sam postala svesna različitih problema sa kojima se ljudi oko mene suočavaju, a kojih nisam bila svesna. Nemam mnogo iskustva u aktivističkom radu, ali smatram da nije bitno koliko dugo je neko aktivan, već koliko je zainteresovan_na da napravi promenu u svojoj sredini. Jedan od mojih najvećih uspeha je učešće u omladinskom klubu Fake no More. Kroz ovaj klub trenutno razvijam projekat sa mladima iz Prizrena, koji će se baviti onim što je nama i mladima sa Kosova zajedničko. Pre odlaska u Prizren, u okviru ovog projekta sam u Novom Sadu prisustvovala predavanjima o stereotipima, predrasudama i govoru mrznje. U budućnosti bih želela da radim na pružanju pomoći mladima kojima adekvatna pomoć nije dostupna i koji ne znaju kome da se obrate u vezi sa svojim problemima. Posebno bih izdvojila problem vršnjačkog nasilja i kako ono utiče na mentalno zdravlje đaka. Kroz Hartefaktov program, radila bih na formiranju grupa za podršku učenicima_ama. Kao neko ko dobro razume uticaj nasilja na decu, želim drugima da pomognem da shvate da nisu sami u procesu prolaženja kroz traume. Smatram da se o ovoj temi ne priča dovoljno i da generalno u društvu ne postoji svest kako nasilje utiče na kasniji život pojedinca_ke.
