Kosovska škola
Kosovska škola je Hartefaktov jedinstven program za mlade sa Kosova i iz Srbije (18-30 godina) koji žele da prošire svoje znanje o temi odnosa Kosova i Srbije i koji žele da na konstruktivan način preispitaju svoje stavove i perspektive i diskutuju o njima, kao i da razmenjuju mišljenja sa ciljem jačanja i širenja napretka postignutog ranijim procesima pomirenja i uključivanjem mladih u oblikovanje budućnosti regiona, na osnovu međusobnog razumevanja i dijaloga.
Više o projektu
Program se sastoji iz tri dela:
Onlajn edukativni program: 7 dana tematski osmišljenih da informišu, obrazuju i suoče odabrane učesnike sa kompleksnom temom odnosa Kosova i Srbije sa različitim regionalnim stručnjacima. Agenda je podeljena na 4 glavne teme: Istorijske perspektive i suočavanje s prošlošću; Tranziciona pravda i pomirenje; Političke i društvene perspektive odnosa i Uloga medija u stvaranju novih narativa između Kosova i Srbije.
Studijske posete: 4 dana u Prištini i 4 dana u Beogradu tokom kojih će učesnici imati priliku da upoznaju gradove, njihove istorije i kulturu, kao i da diskutuju o aktuelnim temama kroz sastanke sa različitim akterima iz civilnog, institucionalnog i nezavisnog sektora.
Projekti saradnje: rade se u grupama od dvoje ili troje ljudi prema zajedničkim interesima. Projekti saradnje treba da budu izvodljivi, konkretni, jednokratni i da imaju za cilj da kritički promišljau neka od pitanja u kontekstu odnosa Kosova i Srbije ili da im doprinesu. Kako bi im pomogli u procesu razvoja projektnih ideja i njihove implementacije, svaka grupa će imati svog mentora.
Otvoren poziv
Program će izabrati 5 učesnika iz Srbije i 5 sa Kosova, a od svakog učesnika će se tražiti da potpiše ugovor o učešću u kojem će biti navedene njihove odgovornosti tokom trajanja programa. Radni jezik je engleski. Da biste se prijavili za ovaj program, molimo vas da popunite onlajn obrazac najkasnije do 5. septembra 2022. Nakon zatvaranja prijava, odabrani učesnici će biti pozvani na razgovor sa projektnim timom. Za više informacija možete pisati na: [email protected]
Projekti saradnje (publikacije)
Konferencija mladih
Grupa: Piljon Nura, Stefan Bošković, Aleksandra Pašić, Fiona Behrami, Mirlinda Derguti
Koncept: Proživevši tešku nedavnu prošlost obeleženu nasilnim sukobima, sankcijama, padom komunističkih režima i sporim procesom demokratizacije, zemlje regiona Zapadnog Balkana bile su fokusirane na obnovu politike i ekonomije unutar granica zemalja. Međutim, pošto su Kosovo i Srbija ušli u fazu dijaloga ka miru i pomirenju, postoji potreba za njihovom saradnjom, i potragom za širom slikom koja omogućava građanima da imaju koristi od sporazuma koji utiču na njihov svakodnevni život. Ideja je da se fokus pomeri na sadašnja i buduća rešenja u ime dijaloga Kosovo – Srbija, ovaj put samo kroz perspektivu mladih. Želimo da organizujemo seriju omladinskih onlajn razgovora o perspektivama dijaloga Priština-Beograd i daljem procesu normalizacije. Ambiciozan cilj je da pokušamo da kanališemo kritiku trenutnog stanja i pozovemo da se čuje glas mladih. Kao rezultat ovih diskusija, napravili bismo zbirni izveštaj koji izražava potrebe mladih iz obe zemlje.
Saradnja Opština Peć i Šabac
Grupa: Uroš Rakič i Liriona Morina
Koncept: Opštine Šabac i Peć su u 2019. godini imale projekat čiji je cilj bio pomoć porodicama u nevolji tako što su ih naučile da gaje jagode, pokazujući veliki potencijal u daljoj saradnji među zajednicama. Naša ideja je da istražimo rezultate ovog projekta i da potražimo više primera dobre prakse, prikazujući ih u kratkom dokumentarnom filmu.
Komparativna analiza prava pacijenata na Kosovu i u Srbiji
Aleksandra Ignjatović
Napomena o konceptu: Pošto su ljudi odavno naučili da cene dobro zdravlje, tražili su sredstva da ga zaštite i/ili poprave. Otuda dela mnogih mislilaca, filozofa, lekara, pisaca i umetnika sadrže ideje o zdravom načinu života, kontroli bolesti, kultu lepote i fizičke snage ljudskog tela. Zdravlje pojedinca više nije važno samo za njega samog, već za celo društvo, pa se iz tog razloga danas zdravlje shvata kao zajedničko, opšte ili javno dobro. Neki autori su mišljenja da je savremena medicina dostigla takav stepen napretka da se nikada ne može smatrati zdravom, a da onaj ko se danas oseća zdravim samo pokazuje da još nije dovoljno detaljno ispitan. Imajući u vidu aktuelna dešavanja u vezi sa virusom korona, svako od nas je potencijalni pacijent, te smatramo da je neophodno utvrditi da li su i u kojoj meri građani Srbije i Kosova prvenstveno svesni svojih prava kao pacijenata.