Ja sam Dina Bajrektarević (28) iz Tuzle, Bosna i Hercegovina. Odrasla sam u Tuzli, a trenutno živim u Pančevu i radim u Beogradu. Diplomirala sam Specijalnu edukaciju i rehabilitaciju na Edukacijsko-rehabilitacijskom fakultetu Univerziteta u Tuzli. Radim kao menadžerka programa u Kolektivu MANA, gde se bavim unapređenjem inkluzivnosti u omladinskom radu i osnaživanjem marginalizovanih grupa, s posebnim fokusom na mlade LGBTIQ+ osobe. Više od deset godina aktivna sam na polju ljudskih prava, s posebnim fokusom na zaštitu i osnaživanje LGBTIQ+ zajednice. Moj aktivizam započeo je kroz rad u Tuzlanskom otvorenom centru, gde sam se bavila pružanjem podrške LGBTIQ+ osobama, kao i zagovaranjem njihovih prava u lokalnoj zajednici. Paralelno sa radom u organizacijama, bila sam aktivna u Vijeću mladih Grada Tuzla, gde sam tokom tri mandata (ukupno pet godina) radila na unapređenju politika omladinskog sektora, s posebnim akcentom na prava i potrebe LGBTIQ+ mladih. Takođe, bila sam deo organizacionog odbora BH. Povorke ponosa. Osim toga, od 2016. godine organizujem Osmomartovski marš u Tuzli, a poslednje dve godine aktivno učestvujem u organizaciji marša u Beogradu kroz kolektiv Bubnjarke sa ulice. Kroz ovaj projekat želim da se bavim problemom konverzivne terapije, koji najčešće pogađa mlade LGBTIQ+ osobe. Ova praksa, iako široko prisutna u našem regionu, ostaje skrivena i nedovoljno istražena. Planiram da kroz forum-teatar i onlajn kampanju prenesem iskustva prebroditelja_ki, raskrinkam mehanizme ove štetne prakse i otvorim dijalog o njenoj zabrani. Cilj mi je da stvorim prostor za sistemske promene, kako bi se ovakve prakse u budućnosti u potpunosti eliminisale.
