Razgovor sa Dunjom Matić, autorkom drame „Balava“

Koja četiri principa postoje u tvojoj drami i kako si ih birala?

Četiri ženska lika koja pripadaju dvema generacijama međusobno se dopunjuju ali i jedni drugima smetaju. Ta „geometrijska“ podela može da se napravi na nekoliko načina: Tetka je ogledalo Mami, ali i Balavoj, Balava dopunjuje Malu, ali joj i smeta, Mala hoće da bude drugačija od Mame, a zapravo sve više liči na nju itd. Njih četiri su kao mehanizam sata. Sad kad postoji postoji vremenska distanca između mene i komada, deluje da su neke stvari tu sasvim slučajno ispale kakve jesu. Likove sam gradila po uzoru na svoje okruženje, na ono što najbolje poznajem i zato se valjda i desilo da su scene i odnosi dobili širu dimenziju i počeli da funkcionišu na društvenom planu. Takođe, sad tek zaista vidim koliko je mene u likovima: u Maminom strahu od života i ljudi, u Tetkinoj tvrdoglavosti i nepokolebljivoj borbi za ono što želi, u Balavinoj ubeđenosti da je svet njen, i u Maloj, naravno, koja mnogo veruje u najbolje namere i ne može protiv sebe.

Koji je tvoj recept za pisanje angažovane drame?

Jedini recept je da te se tiče.
Često imam osećaj da se umetnosti prepušta i nameće sve ono što je neuspeli politički, moralni, ekonomski i uopšte društveni zadatak građana jedne države. Umetnost nije deo opozicije koji mora da se bori protiv vladajućeg narativa. Umetnost ne mora ništa.

Društvena angažovanost, a posebno društveno angažovano pozorište, jeste jedna uzročno-posledična zavrzlama između društva i pojedinca, dakle, publike i komada. Društvena odgovornost je obaveza svakog od nas prema svetu u kom živimo. To ne podrazumeva automatski i društvenu angažovanost. Da bi jedna predstava bila društveno angažovana, ona mora da naiđe na odgovarajući prijem kod same publike, publiku mora da boli, da dira, da je svrbi, da joj smeta. Srećom, ovakav doživljaj nije namenjen samo onom delu publike koji je spreman da mu pozorište polomi pa sklopi društvene mehanizme, društvena angažovanost je samo jedan sloj pozorišta. Umetnost je angažovana i ako preispituje samu sebe i svoje temelje, svoj položaj u društvu, svoje parametre i granice. I još, angažovanost je društvena a ne politička stvar. Moj komad je društveno angažovan, jer se bavi temama koje su nam svima bliske i koje nas se, nadam se, tiču. Te teme su razne – da li je (ne)rođenje deteta kraj ili početak života jedne žene, da li je odlazak žene od kuće nešto što se podrazumeva ili što se zaradi, da li je udaja spas ili prokletstvo, da li su majke tu da nas bodre ili da nas satiru, o čemu ćutimo iza zatvorenih vrata – pitanja je mnogo. Ali ja nisam sela da napišem društveno angažovani komad, sela sam da napišem ono što me muči, da pišem o onome o čemu želim da znam, da pitam šta imam o svetu jer me se tiče.

Ako se neko na ta pitanja nasmeje ili rastuži, znači da se i njega ili nje tiče, i da će posle i on ili ona da se pita.

Šta je za tebe porodica?

Ruso kaže – čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima. Meni ovo često pada na pamet za razne stvari u životu, pa tako i za porodicu. Svi ljudi na svetu vezani su za one od kojih potiču. Ove veze nas ne definišu, ali nas čine. Ti okovi ne moraju uvek da bole, ali su uvek tu, da me sete šta sve grešim, da me vuku za sobom i kad hoću i kad neću, da u njima tražim sve razloge i uzroke što sam ja baš ja, da mi budu večita inspiracija i ogledalo da ne zaboravim u šta ću da se pretvorim i da ću i ja nekom da budem okov.

Šta je za tebe muško-ženski odnos? (Gde su muški likovi?)

U tekstu nema muških likova. Ali u svemu ostalom, u mislima četiri ženska lika, u onome što rade, čemu se nadaju i onome čega se boje – muški likovi su prisutni. Oni govore kroz usta četiri žene na sceni, i usta svih ostalih. Zanimljiva mi je ta pojava, u nedostatku bolje reči – autocenzure i autokorekture – koja je prisutna u mnogim ženama oko mene i koja od njih pravi produžene ruke patrijarhata. Upravo žene su mi govorile da moram da imam i muške likove. Ako neko zbog rodne podele likova ocenjuje ili odlučuje da pogleda neki film, predstavu ili pročita tekst, then so be it – ovaj komad mu onda svakako neće odgovarati.

Naravno da sam neke muškarce iz svog okruženja pretopila u delove karaktera ženskih likova, a lik Dečaka, koji se ne pojavljuje na sceni, takođe je tipski muški lik. U tom smislu, ovo nije svet bez muškaraca, već deo sveta u kom su, igrom slučaja, samo žene. Te žene ne dozvoljavaju abortus, sprečavaju žensku seksualnost, ukidaju pravo žene na glas i sopstveno telo, protive se udaji, ali i ženskoj emancipaciji.

Da li veruješ da se Balava spasila, ili šta je posle bilo s njom? Koje su to vrednosti koje ona ima, a koje smatraš da su potrebne za spas, ili odluku, ili odlazak, ili – život?

Za mene je Balava oduvek spasena, jer ume da misli slobodno. U njenim mislima nema stega, nema straha, nema ničeg osim želje za većim. Ona je slobodna na onaj način na koji niko od nas više ne ume da bude slobodan – sama sa sobom, a istovremeno i dalje novčano, emotivno i legalno vezana za druge.

Šta je sa Balavom posle bilo – nije bitno, jer joj nigde neće biti gore nego tamo odakle je došla. Iako okolnosti koje su dovele do Balavinog spasenja možda ne deluju kao put ka boljem, one jesu njen spas, jer ih ona tako vidi.

Da li si zadovoljna svojim prvim profesionalnim angažmanom?

Zadovoljna celim procesom. Dobila sam mnogo slobode i mnogo podrške, a toga mi uvek fali. U tom smislu sam veoma zahvalna Hartefaktu što daje prilike mladim autorima i uspeva da im pruži odskočnu dasku i prostor da ostvare ono što žele u onom što nam se često čini kao presudno doba za umetnike, kao i Biljani Srbljanović, što uporno promoviše svoje studente.

Dunja Matić je rođena 1996. u Novom Sadu. Međunarodnu gimnaziju završila u Upsali, u Švedskoj. 2015. godine upisala je studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Radila kao dramaturg na omladinskoj predstavi „Motori“ u režiji Patrika Lazića, koja je podržana od strane Gradske uprave grada Beograda i kao jedan od scenarista na seriji „Grupa“ („Odeljenje“), u koprodukciji Vision Team i RTS koja će se prikazivati na RTS.